Imao sam želju da se bavim muzikom još u osnovnoj školi, ali nisam znao ni da pevam ni da sviram. Jedno vreme sam puštao muziku. Sve je počelo sa sintisajzerom koji sam svirao jednim prstom, tako da sam tu neke stvari 'provalio' i naučio", počeo je priču Vukašin Brajić, drugoplasirani student u šouu "Operacija Trijumf".
Prekretnicu je predstavljao njegov rođendan.
"Te 1998. godine od ujaka sam tražio gitaru za poklon i od tada je više nisam puštao iz ruku. Vremenom sam počeo da pevušim i, evo, završilo se ovako."
Vukašin Brajić, student "Operacije Trijumf", definitivno će ostati zapamćen od strane svih gledalaca ovog megapopularnog šoua. Temperamentan, inteligentan, bio je jedan od zanimljivijih studenata.
Vukašin je posjetio Banjaluku, a mi smo iskoristili priliku da razgovaramo s njim.
NN: Sam ulazak u kuću za Vas je već bio jedna vrsta pobjede. Kakva su bila Vaša očekivanja na samom početku?
VUKAŠIN: Očekivao sam da ću ispasti kad sam bio nominovan sa Đoletom, međutim, desilo se da sam ostao. I opet, kad sam sa Sajkom bio nominovan, očekivao sam isto, ali sam ostavio sebi mogućnost da mogu ostati. Tada mi je Igor Cukrov rekao da je sada sve van moje kontrole i da se prepustim. Tako sam i napravio, prepustio sam se publici i, evo, dovela me do drugog mesta.
NN: O čemu ste tada razmišljali?
VUKAŠIN: To su ti potpuno dva paralelna sveta. Ne možeš to da uklopiš u svoj život. Kad sam izašao, imao sam osećaj kao da se nije ni desilo, kao da to nije bio deo prirodnog toka mog života. Na početku sam se tempirao na dve nedelje, a kasnije sam produžavao sam sebi boravak na još sedam ili 14 dana.
NN: Koliko ste muzičkog znanja ponijeli iz kuće?
VUKAŠIN: Što se tiče nekog opšteg znanja, pevanja i plesa, za tri meseca ne možeš da naučiš mnogo, ali možeš neke stvari da razrađuješ. Dobro je što je tamo za ta tri meseca sve bilo u vezi s muzikom i onda ti iz jednog časa izvlačiš nešto što koristiš i na drugom času. Pored toga, sada više ne postoji nastup kojeg treba da se plašim; pred kamerama sam živeo 24 sata tri meseca, i to pred milionskim auditorijumom.
NN: Svi učesnici su se vremenom muzički isprofilisali. Šta slijedi dalje? Da li biste više voljeli da budete član boj benda ili da gradite solo karijeru?
VUKAŠIN: Kao i svi mi, voleo bih da budem solo pevač. Međutim, ako se pojavi neki projekat u kojem ćemo se mi, akademci, pojaviti kao bend, mislim da bi to bilo veoma dobro. Ipak, u nekoj daljoj karijeri ne bih voleo da budem u bendu koji ima više od jednog pevača. Nije to ego trip, već jednostavno, interpretacija četvorice pevača je jako različita.
NN: Kako zamišljate razvoj vlastite karijere?
VUKAŠIN: Više bih voleo neki maksi singl koji će biti dobro promovisan, nego album koji će biti manje reklamiran. Voleo bi da sve što uradim bude maksimalno dobro. Kvantitet nije bitan - jedna ili dvije pesme su dovoljne, ali da budu stvarno dobre.
NN: Adnan Babajić i Vi ste dva potpuno suprotna pjevača. Ako samo malo posjetimo Internet, možemo vidjeti da su Vaši navijači "ogorčeni" što niste pobijedili. Ipak, i dalje su uz Vas.
VUKAŠIN: Nema tu šta posebno da se priča. On je imao veći broj glasova i pobedio je, matematika je jasna. Moji fanovi se ne slažu sa tim, kao što se ni njegovi ne bi slagali da sam ja pobedio. Meni je drago da postoje i oni koji su očekivali moju pobedu. To je ono što i treba jednom pevaču - verna i iskrena publika. Moja želja je da udovoljim tim ljudima muzikom i kvalitetom, a to je jedan od bitnih stepenika ka uspehu.
NN: Da li sebe smatrate zvijezdom?
VUKAŠIN: Sam taj pojam zvezda je fenomen i način na koji te ljudi doživljavaju. Ljudi me tako doživljavaju i zavoleli su me ovakvog kakav sam. Kad bih se promenio, ljudi ne bi voleli istu osobu. Kad neko kaže: "Ti si zvezda", to je njegovo viđenje stvari. Za mene je neko drugi zvezda; ja sam Vukašin Brajić koji je učio da radi ono što voli i to prenosi publici.
NN: Ko je za Vas zvijezda?
VUKAŠIN: Naravno, svi ljudi koji su uspešni u šou biznisu za mene su zvezde. Ja ću spomenuti neke moje muzičke uzore. Mnogo volim Dejvida Koverdejla iz grupe "Whitesnake", zatim Džefa Skota Sota iz benda "Talisman" i Dejvida Kuka, koji je pobednik "Američkog idola". Ne smatram zvezdama ljude koji su uspeli u šou biznisu na način koji se meni ne dopada ili rade nešto što ja ne smatram da je prikladno.
NN: Ko je, po Vašem mišljenju, trebalo da pobijedi?
VUKAŠIN: Uh, to je veoma teško pitanje, jer su svi oni veoma dobri i kvalitetni pevači. Svi oni imaju svoje kvalitete, samo je pitanje kako će taj kvalitet upotrebiti.
NN: Šta za Vas znači učestvovanje u "Operaciji Trijumf"?
VUKAŠIN: Znači mi mnogo, pre svega, mogućnost da nastavim kvalitetno sa svojim radom. Akademija nas je upoznala sa bitnim ljudima i odličnim pevačima i to je jedno iskustvo koje ne može da se zameni.
NN: Vi ste jedini koji je samo jednom pjevao sa gostima tokom šoua. Da li Vam je to teško padalo?
VUKAŠIN: Da, do finala nisam pevao s gostima, ali zato sam pevao najviše dueta sa studentima. Ako nakon svega sagledamo celokupnu situaciju, ti ljudi su sada prave zvezde. Krivo mi je što nisam pevao sa "Divljim jagodama" i "Atomskim skloništem", ali, eto, na kraju sam pevao s Akijem i vrlo sam srećan zbog toga.
Нема коментара:
Постави коментар